Page 7 - Pobeda 1964
P. 7

-           -- ------- �-���              =-�                    ---





           Петак,  10_  јануар  1964.                                                                                                                         (rюбE.uQj



      БИЛАНС  A?,(:JlJlll!X  РАДОВА  У  ИРIШЕВЦУ                                                           У  КрушеЬи,у
      Отнриво се прово Аиqе Аозоревоr rрод�                                                               СВЕЧАНО ОБЕАЕIНЕНА 25-fОАИШЊМUА СМРТИ






        Један  изузетно  значајан  и  .,и  ову  мистерију   средњеве- лене  предмете  и  гвоздену  и            НЊИЖЕ8НИНА ДР ДУШАНА РАДИЪА
                                                                                                                                                                     -:'._....,
      редак историјски и  културни  ковних    .   'f p;:J;eв:v,,�:i.r-a  Тэ.кођР.  камену  ђулад  за  бат.сте  и   У  Крушевцу  је,  последњих  вором  открио  Слободан  Јова­
                                                                      1
      споменик  средњовековне  Ср- ЈОШ  ниЈе  01·,,ривера  комуник-:  праћке.  Наlјена  керамика  и      дана  децембра  прошле  годи­ новић,  председник  Савета  за
                                                  ·
      _бије  -  Град  кнеза  Лазара  11°1::а  којом  је  ,<�-1али  rpaт:i,·  грнчарија  указују  и  на  посто                             културу  оппrпmске  скупшти
                                 <>
       Хребељановића  У  Круш вцу  био  поDсзан  са  самом  Лаза  е  јање  једне  грнчарске  школе       не   свечано  обележена  25-     не.  Откривању  спо:'l'ен  плоче
                                                                 л
      поновQ  he  у  блиској  будућ.но- вом  метроrrо-ом  (центра ним  и  радионице  у гр,з.ду што пред  годиunьица  смрти     истакну-   присуствовали  су,  осим  вehcr
      сти  презентирати  своје  лепо-.  делом  града).                  ставља  прворазредно  откр11Ь.е                                   броја  културних  и  јавлих  pa-
      те  и  вредности  свим  љубите-    По�ед  куле  су  про шђсю,  јер  се  до  сада  знало  само  за                                   �нJrna,  и  Радован  Стојано�r:ћ,
      љима  ст;:�рина,  историчарима  нови·  остаци  с  едњсве"опнс  радионицу  у  Новом  Брду.
      )1  туристима.  То  је  прва  и  и- r:�рхитсктуре  - једна  мала  ку   Сви  налази  потвр ују  тезу 1                               председник  сnшт1mске  скvн­
                                                                                              ђ
      стовремено и,  најтрајнија  им- ла  на  главном  бедему  и  ве.ли- о  једној  интересант�ој  култ:-­                                штине  и  Ћира  Глигоријевић,
      лресија,  неодољива  убедљива  кз  цистерна  за  вод.у,  која  је  nи  која  је  v  средњевековном                                 1  секретар  Опu.нског  комЈ!тr�­
      ра  сва ог  радозналог  који  се  за  историју  српске  средњеве- Крушевцу  бележила  трајније                                      nз  Савеза  комунистс1.
             к
      еаинтересује  за  досадашње  ковне  архите  туре  в··ло  дра- re�v.nтaтe  1�  прве  тековине.  а                                      Организатор  Раm�hевог  :'-'!е-
      .Qрхеолошке  радове  У  Круше- гсцсно  отl{рићс,  јер  јс  таква  гтосе1'1но  опtЈавд а вају  циљ  пе­  I
      вцу  и  перспективу  Археоло-    сл:1:чна  ц истерна  до  са да  про- .ne  ове  акциi е .                                           моријала  Народна  библиоте1tа
                                                                и
      tuкor  ар а  код  к уле   и  р  Р   а  а   с;.'мо   у  Далма иј .   Д уш  твен м  планом      оп -                                 · из  Крушевца  приредил::�  је  у
                                                             ц
                к
                                                                            р
                                ц юз i  в ђен
            п
                                                                                    и
                                                                       1
      .Лазарице.                         Ове  годлне  наставиће  се  ра  I штине  за  1964.  годину  пред- 1                             1   Р.еликој  сали  Дома  ЈНА  спо-
         П р в и  радови   су   � очел _ и   дови  на  откривању  нсвих  об- виђено  је  да  се  за  радове  у                            мен  академију.  О  литерарном
                                                                               д
      J96 .  г д н е  и  до  сада  е  на -  јеката  1,омплекса » :�ли град«  овоi  го ини  инвестира  iош  4�                             стварању  и  животу  др  Душа­
                                                           М
          l
             о и
                                    Ј
                               �
                                                                                                ..
                                                            ·
                                                                           ·
      веhи  део  радова  у  првоЈ  фази  1   и  на  североисточном  терену  милиона   д инара  како  би  ис-  1                           за  Радића  говорили  су  књи­
                                      1
      i�.сrражипања  в�hr   завршен.!  коЈ·и  Ј·е  за  сала  покривен  з,ра  траживања  мог  ла  . плански.  да
                                                    . .
      -у  пуну  подршку  републич    - дама.  Тада  he  стручњаци  тач  се  наставе.  С р едства  заједни                                 жевниrџ,1  Добрица  Ћосић  и
        з
      хог   Савета  за  кул:туру,  Скуп-  но  утврдити  како  је  изграћен  ч ки  о б езбе ђују  републичк и                             ,  Живко  М илиhевr,Ь.  и   Адам
      штине  ср�.за  и  општине  rлав- »Мали  град« .који  у  својим  пу  Савет  за  културу,  скупшти­                                   Стошић,  професор  Више  пе,ца
                                                                                        т
      ни  инициЈатор  OJiJe  замашне   топи оим а  помиње  и  ч у ве н и · н а  с р еза  и  опш ине.             Душан  Радиh             гошке  школе  у  Крушевцу.
                 а
      ::; ту не  кције  Народ  и�   м у  оријентални  писац  и  путник    Ј едног  дана  када  Ар хеоло -                                   Чланови  аматерског  позори­
            �
          у   рvшевцу  успео  Је  да  I   Е влија   Ч еле ија.          шки  парк  буде  .завршен  и  м-v   тоr  књижевника  др  Душана   шта  »Абрашевиh«  прочита
                                                    б
      реализуЈе  досадашње  планов�                                                                 ...  Ј
                                         П  рошлогодИllIа  ископава- зејски  радниuи  Крушевца,  0_  Радића  који  се  родио  и  дуги  су  �дломке  из  Радићевих  :к:њи
      и  опра-вдано  наговести  успе­
      ш                    г   а   а л   ња  у  дворишту  основне  шко - купљени  У  амбициозном  и  и- низ  година  живео  у  Крушев- га  а  камерни  квартет  школе
        ан  завршетак  ово   к пит     ле  »В к  Караџић« ,
      ног  подухвата.                        у               У  непо- нициЈ·ативном  колективу  На­      цу                               З'•З  музичко  образовање  »Оrе­
       .  у  р    ф з ,   д            с ре д но ј  б лизини  цркве  и  ку- родног  музеја,  забележиће  је                               ван Хр1�стић-<<  приредио  је  ма-
                   а и ра ова  инве -
           п вој
               .
       т
      с  ирано  Је  преко  53  милиона   ле,  откри.ла  су  још  један  инте  дан  знача3·ан  резултат  у  ана­  На  кући,  у  којој  се  Радић   и  к о  е  а  не  м  ик е
      �   ара  што  ј е   само  неш о  ви   r есантан  комплекс  ц ивилних  лима  својих  активитета.   р одио,   от кри вена  је  с помен  л   нц рт  кл с ич     уз    .
                                т
                                                                                                                               о
                                                                                                                   о
                                          ђ
                                                                                                                          п
      ш е  од  10.  одсто _   планираних  г ра ев и н а На  том  простору          Миомир  Ристовић      плоча.  Пл чу  је  ри г дним  г о                           Р.
                                                 .
                                             ђ
      сре дстава  за  комплетно  оства  прона ени  су  оста ци  ј ош  не ­
                                            о јеката  ме ђ у  ко има  и
                   п
                             ј
      рење  ове  ак ије,  а  ко а  укуп   ки х  б              ј         У  З  ретроспективну  изложбу  слика  Мила1а  Миловановића  у  Крушевцу
                                                                 «  БОЈЕ ЈУIННИХ ПРЕАЕАА и НАМЕНИХ мост ВА
                                       велика  кнежева  коњ шница,
      н о  износе  50В  мил иона  дина-                       у
       а О
                           д
      р .  вај  податак  не восмисле   14  мета р а. дугачка  и  широка.
       о  у азу е  и  на  огром н  зна-  На бедему код  палате про
           к
                                                         »
       а
      ч ј  који  се  п:окла�а.  uелокуп  нађене  су  и  две  мање  куле  а                                                                                      I
               ј
      н
                              а ·
      ном  овом  задат·ку.             испод  б едема  и  неколико  ма� /1
       ·досадашњи  радов,и,  су  још  њих  грађевина  које  су,  по  ми,
      истраживачки  али  њихо��  ре    ш љењу --стручњака,  ·  алущиле-  -Опирати  се  пред  сликом,  не  Ш'ГО  указује  светлост      у  године   приликом     обиласк а
                                                                                                                                                                       д
                                                                                                                                                              н
      зу лтати  откри ају  низ  по д а- као  коначиште  путника  који  која  тихо  и  ненаметљиво  по- њеној  осунчаности  и  плавим     С рбије   и   Македо ије,    г е
                     в
                                                                                            б
      т ака,  остатака  и  др у гих  нала  доl)у  пред  градске  капије  по- чи :Ње  освајање,  да  и  у  узбу  дубинама  сенки.         проучава  споменике  културе
      з а  ко и  рецизније  одређују   сле  заласка  сунца.  (Капије· су  ђењу  пронашао   ново  своје     М ила н   Миловановић   и  Њ€   у  ком  ци љу  је  био  и   зва нич -
               п
           ј
      nУ\остор  некадашњег  Лазаре- већ  биле  за'Рворене  -Ј·ер  су  лице  светло  и     оплемењено.    гови  савременици    Н  адежда   но  упућен  ..  На   п утовањима
       r
                                                                                                                                         у
                                                                                                                                                                   ред
                                                                                                                                             до иру  са  у
                                                                                                                                                                  п
                                                                                                                                                         ј
                                                                                                                                                           ?ЈШИ
                                                                                                                                                                       е..
                                                                                                                                               д
      в г   г рада.   IIрошле  године   з бо г  предостр жн сти  влада - Нове  појаве  у  уметности   ХХ  Петрови.h  и  Коста  Миличе-   лом,  осунчаних  зи ина  ма а
                                                         о
                                                     о
       о
                                                                                                                                                                      н -
                                                                                                           в
                                                                                                                                                            д
           к
                     -ј
                 де
      ф адс и  бе м  е  откривен  ве-  ри  затварали  капије  тада  је   век а.,   ра пб ијање   класичне   · ви ,  три  значај на  имена  за   стира  и  камених  мостова  за-
                                                                                                                                     на  .
                                                      )
      hом  дужином  али  стручњац и    с  унце  залазило .  :�«        хармониз·  е  да  би  се  дошло  до   развој  српске  уметности   им  треперила  су  сликарева  ос е-
                                                                                 ознате  за  око,  при- ·
               .  .
                                                  к
                                                                       нове  не п
                         ,
      А  рхеолошког  rи.н  'Iитут  а  Срп  -  М е ђ у  по ретн м  налазима   јемчиве  за  чула,  једним  ипак   поче тку  овота  века,  нису   а   hања  у  пуној  снази  до:живљ а
                       с
      ске  кадемиј е  наука  из  Бео- стручњаци  истичу  једну рат-     личним    расположењем  тре-    ли  среће  да  за  живота  стек -  ја   и  инспираци е,   виђених
          а
                                                                                                                                                           ј
      град а,  који  руководе  свим  ра  пич ку  опрему  са  розето м   од   нутка   �   осе ања  за  а центе.   ну  оно  заслужено  место  иа -  предела свелости  и  сенке пrro
                                                                                               к
                                                                                            _
                                                                                    h.
      ]( Qвима,  нису  ткри .ли  на  који  бронзе  и  позлато м,  средњеве   Ако ·   се  ико  у   то3·   мери  ко  су  б или  водећи,  доносећи   леб де  као  звезде  у  је дној  мо
                    о
                                                                                                                            српск.оз·  у-
                                                                                                        нове  могућности
                                                          ,....-
      је  начин   м  али  град«  код  ку  к овни   пехар  ,   среп-я..овековну   приближио  природи,  онда  су  м е тности.   ај  дути  пут  што   ryhoj  б ескрајности  згуснутог
                                                     ђ
                                   о
      .л        »  р ен  према  Пом - кер�змику  (гле осану  и  са  тро                                            Т                     ваз духа,  проговор ић е  слика р
       е  био  затво                                                    то  импресиони        з б у ени  води  Миловановића  на  пољу
      рављу  ј ер  још  нису   раишл и  лисним   от во о м ),  в ећ �   количи  I      С'I1и.  У  lј      варала тва,  од  родног  г а   на  свој им   пла тн има.
                                                   р
                                                                                                                                     р
                              н
             а
                   Ј·
      н а  нал зе  ко и   би   одго етн у- ну  изломљеног  оружЈа,  стак- и  толико  осетљиви  на  проме  ст     m                   н     »Мост  цара  Душана ,  с  ли-
                                                                                                                                                                «
                                                                                                        да  Крушевца  и  првих  гим а
                                                                                                        зијских  цртежа  до  париске и   ха  у  сребрнасто  зеленим  тоно
                                                                                                        минхенске  Академије,  одрази    вима  згуснутих  п0теза,  окупа
                                                                                                                                         на  у  растопљеној  светлости
                                                                                                        ће  се  касније  и  у  животу  и  са  плавим  и  црвеним  а центи
                                                                                                        ,стварању  уметника.  На  мин                            к
                                                                                                        хенској  Академији     ст рпљи-  м:а  чини  изуз етно  остварену
                                                                                                                                                                     н
                                                                                                        130  изучава   старе   мајсторе.  хармонију  целине  и  врху ац
                                                                                                        То  се  запажа  у  неколико  ди  његовог  стваралаnrгва.
                                                                                                        вно  насликаних  студија  и        »С опље«,  слика  рађена  у
                                                                                                                                             к
                                                                                                        rортрета,  а  нарочито  у  пор­  истом    периоду,  ружичасто
                                                                                                        трету  уметникове  мајке,  сли
                                                                                                        ··аним  19 06.  године  у  Кру­  плави  ,  титраји  светлости  и
                                                                                                        щевцу.  То  је  омањи  пртr>еТ   сенке,   потврђују   ЈtВалитете
                                                                                                        у  тамносмеђим  тоновима,  бр:м најчистијег  импресионисте.
                                                                                                        љантно,   скоро  рембрантов­       Д ело  Милана  Милованови­
                                                                                                        ски  насликан.  Но  ипgк  од  ћа,  толико  значе.јно  а  с  друге
                                                                                                        пресудног  значаја  за  његово  стране  прилично  неуједначе­
                                                                                                        стваралаштво  биће  Париз,  :ко  но  у  његовом  успону,  остав­
                                                                                                        iи  у  ro  вр еме  постаје  аван­ ..ъа  утисак  веоУ..а  даровито�·
                                                                                                                центар  нових  стрем- ум е тника  који  је  по  прщюДЈt
                                                                                                                                        препуштен  снази  инсnирацк­
                                                                                                                                                                   а
                                                                                                                                         е
                                                                                                          Ту  где  се  рађао,  импресиС>- Ј и  тренуцима   доживљ ај .
                                                                                                        низам  Милану    Милованови -      После  то.пико  rодипа  одни
                                                                                                                                                                  р
                                                                                                        1:\у  и  његовој  осетљивој  при­ град  сликара,  у  својој  У\1е r ·
                                                                                                        rЈоди  није  могао  остати  Нf.;За­ личкој  rалерији  _!Јриредио  ј�
                                                                                                        -тажен,  по  чему  he  га  касније  Спо ен  из л ожбу,  :као  д}Т  ве­
                                                                                                                                            м
                                                                                                        1врстити  у  ред  значајних  ликом  сликару,  а  посебно  оде
                                                                                                        �редставника  у  Србији.        љење  посвеће н о  уметни.
                                                                                                          Овај  период  уметниковоr             РаЈ1Уле  АвЬеовић.
   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11   12