Изборник Затворити

Изложба „Српске рукописне књиге из Одељења рукописа  Руске државне библиотеке“

18. септембар, у 13 сати у сарадњи са Фондацијом Андреј Првозвани из Москве, отварање фото изложбе „Српске рукописне књиге из Одељења рукописа  Руске државне библиотеке“ у е-читаоници на трећем спрату. Изложба је током јуна била постављена у Народној библиотеци Србије.

Следећи текст је извор: http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/16/kultura/2759908/otvorena-izlozba-srpske-rukopisne-knjige-iz-odeljenja-ruske-biblioteke.html

Фотоизложбом представљен је део богатог рукописног фонда Руске државне библиотеке, од посебног значаја за историју српске писмености.

Ауторка изложбе је главни палеограф Руске државне библиотеке др Марина Семјоновна Крутова. Руска државна библиотека чува више од 680.000 јединица рукописа од 11. до 21. века на свим словенским језицима, а посебан значај имају споменици писани ћирилицом. Представљени су јединствени споменици српске писмености, рукописне књиге и архивска грађа из периода од 14. до 19. века, писани српском редакцијом црквенословенског језика, затим на рускословенском језику, српском и руском народном језику.

Посебну пажњу привлачи знаменита Рашка крмчија, зборник црквених правила и државних закона, писана на пергаменту 1305. године у Расу, за манастир Хиландар.

Житије Светог Саве било је добро познато у Русији где се он нарочито поштовао, о чему сведочи велики број преписа сачуваних до наших дана. На изложби је представљен један од преписа из 17. века. У свим словенским земљама, посебно се поштовао светитељ Никола Мирликијски, а у Руској државној библиотеци се налази чувени споменик словенске писмености сачињен у скрипторијуму Кремља, који садржи више од 430 минијатура, а међу њима су и 34 минијатуре са представама Стефана Дечанског и чланова његове породице.

На изложби је препис Даровне повеље кнеза Лазара манастиру Раваница из 1381. коју је начинио Вук Стефановић Караџић, као и делови књиге о ходочашћу у Јерусалим и на Свету Гору јеромонаха Јеронима.

Изложба се реализује са фондацијом Андреј Првозвани је да укаже на културно-историјску основу јединства братских словенских народа и на њен, не само национални, него и светски значај.