Ознаке: аутопоетика, деконструкција, књижевни јунаци, читалац
аутора: Ђорђе Писарев
Код сваког писца свакако постоји однос према сопственом писању и одређени аутопоетички поступци којима покушава да сам разреши кодове свога стваралаштва. Ђорђе Писарев, писац, новинар, критичар, есејиста, аутор је многобројних прозних остварења: Мимемзис мимезис романа, 1983, Под сенком змаја, 2001, Мики Шепард : Страшне приче, 1990, уредник je многих антологија и зборника. Добитник је више награда за своје стваралаштво Награда Друштва књижевника Војводине за књигу године (1996), Награда Лаза Костић, 2000, Награда Бранко Бајић,…
Јунак је, на тренутак, престао да функционише. То је моменат у коме су подједнако, у различитим временским интервалима, изгубљени и Писац и читаоци. Једини који је искористио ову ситуацију био је замрзнути јунак, најзад освешћен, најзад слободан, најзад без присмотре, најзад ван туђе контроле. Једино што није знао шта је то, дођавола, Писац хтео да каже.
