Морис Бланшо (1907-2003) је познати француски писац, филозоф, књижевни критичар и есејиста. Поред романа и прича, најпознатији су његови есеји који су утицали умногоме на стваралаштво постструктурализама. Његово најпознатије дело је роман из 1941. „Тома Мрачни“, потом роман „Смртна пресуда“ 1948, есеји „Књижевни простор“, 1955., есеји „Будућа књига“ 1959. и др. „Заустављање смрти“ (1947) је прва Бланшоова приповест и могла би се сврстати у филозофске приповетке. Она говори о смрти, болести, љубави, издаји, повратку из…
Изгубивши тишину, жаљење које због тога осећам је неизмерно. Не могу ни описати каква беда обузима човека који је једном узео реч. Та несрећа је непокретна, и сама завештана немости; због ње је оно што се не да удисати елемент који удишем. Затворио сам се, сам, у једну собу, а у кући нема никога и напољу нема скоро никога, међутим ова самоћа сам од себе почиње да говори…
