Archive

Одузета ми рука,одузета нога, одузета ми памет. Савладало ме, сломило и убило безнађе. Не због можданог удара. Потекло је и прокључало оно из охлађене ране, као да сам, са закашњењем, разумео да сам, у једном дану, изгубио и сина и синовљеву супругу. Саучешћа која смо...

Ох , до које мере је професор морао да напреже све своје духовне снаге да би издржао! Тај замак са својом празном огромношћу, с провалијом шумова, с бескрајним лавиринтима, с влагом и меланхолијом, могао је нервно да ослаби неког ненавикнутог и неприлагођеног. Томе још ваља...

Ако је проблем нерешив, објашњавао му је учитељ и даље, а буде у животу таквих ситуација, ако лопата за снег и пиштољ тзв. плашљивац могу да се, по прећутаном споразуму ривала, сматрају једнако вредним, то јест,  једнако убојитим оружјем, тада се двобој због части може...

Погрешио сам што сам је послушао. За само неколико секунди обновила се стара присност наших тела, препознао сам мирис њене косе, пошто су јој праменови вирили из капуљаче, поново сам чуо њен глас који је ветер одмах однео: не држи ме за бокове, глупане, пашћемо....

...“Па шта желита да сазнате о мени? -Важно ми је да утврдим ко сте ви стварно? -Шта вам је то стварно? -Па оно што остане када изузмем одговоре на прво постављена питања. -И, у шта сте поверовали, ко сам? -Мој посао не почива на веровању већ откривању истине. Желим да...

Понекад сам је посматрао, из даљине, на некој прослави или у некој јавној прилици. За две године је престала да буде девојчица, сада је била врло уважена жена и из ње је избијао снажан пламен који је сијао неупадљиво, али је био заслепљујући. Убрзо ће ме...

  Кад год си у посети манастиру,  чујеш приче о чудима, а атмосфера око тебе ти помаже да поверујеш, атмосфера у којој тече дух светости, мириси свећа и тамјана, иконе и свете помасти. У таквој атмосфери можеш да поверујеш у чудеса која се дешавају, као да...

После много времена, поново сам видео свој контрабас. Био је положен поред стола др Сибиновић. Хеклер и Кох су ме оставили на столици, не везавши ме. Само су се тихо повукли из ординације и затворили врата за собом. Да ли се сећате овог инструмента?, збунила...

Нас су васпитали и научили. Ми ћемо се снаћи сами, али они, наивни и невини, они не знају шта их је снашло, па умиру спедесет и кусур, ужаснути што су технолошки вишкови и што више нема малвазије њихове младости, и нема хлада Макарске, а најлепше...

Лузерима који су ме зачели. Мислила сам да имамо дил. Радила сам домаћи, постављала сто и нисам урадила пирсинг на пупку. ви сте ме хранили и нисте радили ствари због којих се завршава у затвору. Овај дил више не стоји. То ми се чини више него...