Кратка проза заузима посебно место у књижевности уопште, а код читалаца који воле украдене фрагменте живота преточене у наративе који нам брзо заокупе пажњу и заинтригирају својим садржајем имају нарочито место.У Латиноамеричкој књижевности приповетка је одувек третирана као остале књижевне форме попут романа, поезије , драмске књижевности. Већину од ових 26 прича написало је више аутора млађе животне доби, од којих је ретко ко задржао дух стваралаштва пошлих времена, већ пишу оригинално, различитим стиловима, у разним формама неоптерећени наслеђем свог поднебља, и усвајајући модерне тенденције из целог света. Аутори ових приповедака познају и домаћу и страну литературу, евидентно је њихово образовање, познавање светских језика, познавање филма, позоришта, и уопште савремене културе. Интересантно је да су ауторке заступљене као и аутори, а пишу о насиљу сваке врсте, сексу, хомосексуаалности и свим „горким“ темама заступњеним у данашњем свету. Писци ових прича позивају нас да се замислимо над савременим човеком без обзира одакле је, којој идеологији припада, из ког миљеа долази. Читаоцу остаје да се запита где су нестали љубав, хуманост, емпатија и пријатељство као главни јунак у причи „Приповест о јестивим књигама“.
Библиотекар: Драгана Исаиловић
