Роман Александра Станковића „Висок 1389“ говори о Косовском боју и приликама и догађањима везане за њега из угла једног домаћина сељака, који је био непосредни учесник битке. После историјских, филолошких социјалних, духовних и многих других анализа Косовске битке и њеног немерљивог значаја за српски народ, пред нама је топла, људска прича о животу једне породице која у дане пред сам почетак боја, удаје ћерку. Ово је прича о једној породици, рођацима, свакодневним пословима на њиви и око стоке, обичајама, вери, о животу Срба у средњем веку. Колика је љубав и жеља да се заштити домовина видимо у лику најмлађег сина Радичевог, Ђурђа, који је сувише млад, а хоће да иде у борбу, макар и без благослова родитеља. Његов отац је у тешкој дилеми – да ли даповеде незрелог сина у бој, а ако сам погине, пита се како ће дечак бринути о преосталој породици. При крају романа читалац сазнаје и како је живео наш народ у сумрак Српског царства, трпећи освајаче и поставши у исто време њихов вазал. Кнегиња Милица и деспот Стефан су мудро водили државу бринући о свом народу, чувајући успомену на мученика Лазара и његово опредељење за царство небеско. Главни јунак преживљава битку и остаје да чува породицу и свој народ, да оснажи и учврсти синове и унуке у православној вери и наслеђу и слави које су преци Србима оставили.
Библиотекар: Драгана Исаиловић
