Феномен незнања је одувек присутан у историји човечанстава. Његова афирмација је различита из епохе у епоху, а последице које изазива у друштву понекад могу бити добре некад лоше. У току развоја цивилизације људи су увек на претходно доба гледали као на време са мање акумулираног знања, а на своје као просперитетно пошто поседује виши ниво изума и сазнања. „Глобална историја незнања“ Питера Берка сагледава историју незнања човечанства у науци, рату, индустријском просперитету, религији, политици, уметности. Самим тим намеће се и прича о људима који су прекрајали светску историју на основу знања, али и незнања. Књига Питера Берка нам помаже да се упознамо са незнањем и теоријски и практично. Указано је на више врста незнања, као и на манипулативне технике које се користе да би се држало грађанство у незнању, не би ли се постигли одређени циљеви, што је више пута потврђено у историји. У данашњем хиперповезаном свету када нам је доступно обиље информација, поставља се питање колико је незнање сузбијено. Добра страна поимања димензија незнања је у настојању да се право знање стекне у што већој мери. Обмане и незнање прате човечанство кроз векове, а кроз Беркову књигу сагледавамо како су утицали на општу историју и колике су заправо последице незнања.
Библиотекар: Драгана Исаиловић
