
Не постоје речи, нити било који начин да се опише сусрет човека са ратом, мржњом, смрћу. Нема пауздања ни у шта, вредности су промењене или не постоје. Стравичан преображај човека је необјашњив и мрачан. Људски ум га тешко може појмити, а још теже суочити се с њим. Андан Репеша као један од многих сведока тих догађања прича причу из својих очију, свог срца и своје душе. У роману “Година без прољећа“ он се враћа у две ратне године 1992. И 1993. у места Љубушки и Благај (Босна и Херцеговина) и описује шта је донео рат, непрестано се сећајући своје настрадале пријатељице Нермине. Приче сусрећу једна другу стављајући пред нас питања, одговоре, светлост , таму, наставак живота.
Библиотекар: Драгана Исаиловић