Књига „Граница“ бугарске списатељице Капке Касабове (1973) жанровски се налази између романа и путописа, испрична је зналачки и аутентично повезујући прошлост, садашњост и будућност. Вративши се из иностранства у родну Бугарску, ауторка путује по Турској и Грчкој граници не би ли пронашла скривене тајне у старим шкрињама и древним кућама, где је време стало, али су остале приче и сведочења уткане у застрте, шарене ћилиме. Касабова наилази на прелепе народне митове и легенде, али и на сурову историју границе, прогоне, убиства и неминовну савремену мигрантску кризу. Она указује да иако је превазиђена криза Хладног рата, контрола на границама се појачава, а ми сами подижемо ограде и стављамо бране међу нама. Путујући преко Родопа и Странџе кроз недирниту, дивљу природу која крије у себи толико несталих младих живота који су изгубљени у нади да ће прећи границу и почети нови живот, ауторка схвата да су нове ограде само реинканација оних старих, а трагичан исход је сасвим исти. Капка Касабова „Границом“ поручује да чујемо и слушамо људе и не заборављамо приче појединаца, којесу драгоцена сведочанства историје, јер тако превазилазимо страхове и предрасуде, и настављамо даље са надом која „умире последња“.
Библиотекар: Драгана Исаиловић
