Епска прича о убиству испричана у роману Фјодора Достојевског „Злочин и казна“ инспирација је деценијима многим ауторима и мислиоцима који се баве овим феноменом. Лик Раскољникова, човека погођеног социјалним злом који излаз види у убиству старе лихварке која оробљује сиромашне људе, сматрајући то праведним чином, ставља пред моралну дилему сваког ко прочита роман Ф. Достојевског. Кевин Бирмингем је писајући роман „Грешник и светац“ дубиозно и убедљиво ушао у живот и стремљења Фјодора Достојевског успевши врхунски да дочара потрет овог књижевног генија. Аутор сматра да је Достојевски стварао лик Раскољникова према злогласном убици Ласенару из Париза, који је живео тридесетих година 19. века. Нихилистичке идеје којима се водио Достојевски и самим тим Родион Раскољников које су га водиле до чина убиства старице, усвојили су тадашњи руски револуционари. Бирмингем у свом роману виртуозно приказује како се у обликовању књижевног лика писац и лик малтене изједначују, и како је убица заправо настојао да буде добар човек. Роман „Злочин и Казна“ поред осталих дела Фјодора Достојевског , не само што га је тријумфално поставио у врх светске књижевности, него је и покренуо лавину уметничке и филозофске мисли која траје и дан данас.
Библиотекар: Драгана Исаиловић
