Пред нама су дневничке белешке Добрице Ћосића „Дванаест портрета“ које је писао од 1951. До 2011. године. Причајући нам о водећим књижевницима свог времена, од којих су му неки били добри пријатељи, Ћосић нам је пружио сведочанство о најпродуктивнијем добу југословенске књижевности. Приказујући портрете дванаест писаца кроз сусрете и разговоре са писцима који су постали класици, Ћосић не описује смо њихов живот и дело, већ и читаву епоху у којој су радили и стварали. Забележивши догађаје, стварање књига, па чак и имагинарне разговоре водећих писаца друге половине 20. века, Ћосић нам је испричао причу о земљи коју су они створили, које нема више, али и о њиховом стваралачком делу чија је вредност непролазна и трајно уткана у културу и језик српског народа.
Библиотекар: Драгана Исаиловић
