У роману ЛелеМарковић „Дилбер Тута Јоргушева“ пред нама се простире „српски Цариград“, стари град Призрен и у њему експлозија севдаха, раздраганог живота, лепоте, младости, али и рата и туге, носталгије и разочарења. Прича о Дилбер Тути позната је одавно због чувене песме „Разболе се Дилбер Тута“, насталој у Призрену у 19. веку.Реч је наиме о чувеној призренској лепотици Султани Петровић и њеној љубави према Ванчи, момку из Призрена, која се није реализовала. Лела Марковић кроз различите приче актера романа, дочарава дух старог Призрена, начин живота и судбине људи тог времена. Девојка Тута се по својој особености не уклапа баш у средину у којој живи, јер се издваја својом лепотом и отменошћу, али након удаје за Лазу Ђурђевића води живот попут сваке удате жене тог времена. Успева да савлада разочарење пошто није постала мајка,тако што то прихвата као Божју вољу и брине о деци своје родбине. После смрти првог мужа и одласка у Тетово,удаје се за Милета Бошњака и његову децу прихвата као своју. Након смрти другог мужа о њој су се бринули зет Диме и снаја Благуња, којој је такође посвећена надалеко позната песма „Благуњо дејче, Пожаранче“. Лела Марковић је написала роман о једној песми која је надживела људе и догађаје свог времена, остајући трајно забележена, не само у музици, већ у срцима оних која чувају стару Србију, Косово и Метохију и велику љубав према свом народу и његовој традицији.
Библиотекар: Драгана Исаиловић
