
Анка Обреновић (1821-1868) је прва жена која објавила превод прозног текста на страни језик, у новој постотоманској Србији. Као члан династије Обреновић имала је могућности за усавршавање и писање, пошто је њен отац поседовао прву библиотеку у Шапцу. Интелигентна и амбициозна,“изображена“ за то време, убрзо је постигла да након доласка свог оца Јеврема Обреновића у Београд, њихова кућа постаје постане водеће место у јавном и монденском животу тадашње Србије. На седељкама и концертима у њиховој кући окупљали се политичари,лекари, писци, конзули и кандидати за младожење.Сви они су нашли место у дневнику младе девојке, без улепшавања, онако као их је она видела. Анка је свој дневник писала од 1836. до 1838. године, искрено, о свима и свему што је окруживало, дајући свој суд оштро, не штедећи никога. Иако је тај дневник водила седамнаестогодишња девојчица, види се да ти оригинални дневнички списи имају књижевну вредност, и да представљају права историјска сведочанства о људима и догађајима из времена кончине Милошеве владавине. Иако толико млада, и сама учесница многих догађања и дворских игри, она зрело просуђује и јасно закључује о свему, представљајући нам дневничке записе о Србији надомак друге половине 19. века.
Библиотекар: Драгана Исаиловић