Милан Кашанин (1895-1981) познати српски историчар уметности, књижевник, историчар књижевности и књижевни критичар, трајно је обележио српску културу прве половине 20. века. Кашанин је између два рата био један од водећих стваралаца по обиму свог рада, енергији и успешном стваралаштву. У свом Дневнику који је у власништву његове породице,а који је водио од 3. јануара до 17. фебруара 1963. године упознајемо Милана Кашанина као путника и његова запажања о поднебљу и људима док је путовао кроз Америку, Канаду и Француску. Као директор Галерије фресака у Београду, он путује по иностранству држећи предавања у разним градовима о српским средњовековним фрескама. Кашанин тврди да ништа не може заменити путничка искуства помно бележећи све што је видео и чуо, описујући људе и обичаје на које је наишао на својим путовањима. Он као становник Југославијетог времена детаљно пише о народима и културама које обилази, запажајући појединости у облачењу, понашању, Канађана, Американаца и Француза, као и детаље о њиховим кућама, музејима, позориштима и култури уопште. Овим својим путничким записима Милан Кашанин је показао да путник сведочи промени у животима људи која је неминовна, и различитим дометима уметничког стваралаштва, успевајући својим књижевним умећем да дневничке белешке постану право књижевно дело интересантно за читаоца.
Библиотекар: Драгана Исаиловић
