Пред нама је дело необичне мудрости, химна моралности и људскости – књига есеја „За сваки дан“.Урош Петровић, стваралац ретке вокације, енергије и духовности, у свом кратком животу написао је праву ризницу језгровитих записа. Француски студент, пун знања и елана, после свршеног доктората из књижевности, враћа се у Београд где постаје доцент Француске књижевности на Универзитету. Његове заслуге су велике у развоју историје књижевности и њеном одвајању од књижевне критике. Најважнији су му у раду били његови студенти, и њихово изграђивање и напредовање. Књига „За сваки дан“ представља један особен саветник и путоказ, како за људе Петровићевог времена, тако за данашње становнике планете Земље, изложене глобализацији и суноврату свих традиционалних и моралних вредности које су постојале и одржавале некадашњег човека. Он је инсистирао на самоваспитању и самоодрицању истичући да ако попуштамо самом себи много губимо, док и најмање одрицање отвара пут ка великој победи. Петровић инсистира на самопрегорном раду на самом себи, на „самоуздизању“ како он каже,да би као самосвојна личност могли да се носимо са свим недаћама и искушењима које живот носи, притом се држећи морала, чинећи добро и помагајући другима. Ова дубока мисао најбоље исказује срж његове филозофије: „Велики закон наше судбине, то је да све што чинимо, ми чинимо себи.“
Библиотекар: Драгана Исаиловић
