
Шта прво помислимо када чујемо име Бранка Миљковића? Помислимо на ватру, енергију, гејзир стваралаштва, вулкан талента, поетску природу, врхунску трагику.Пред нама је роман Дејана Стојиљковића пореклом Нишлије, као што је и Бранко био, „Звезда над празнином“, исказан у 27 поглавља, колико је наш песник имао година. Аутор пише о три последње године песниковог живота, но у исто време дајући слику времена од 50-тих до 70 – тих година прошлог века, дубоко понире у личност и свест неукротивог генија који у сукобу са светом трагично завршава свој живот. Стојиљковић убедљиво и мајсторски прича о једној држави, њеном друштву и Служби безбедности која има неминован утицај на живот људи. На себи својствен начин Стојиљковић нам приближава сложеност Миљковићевог генија, а у исто време и трагику његовог судара са осредњошћу и малициозношћу свог окружења. Вредност ових записа о ванвременском песнику Бранку Миљковићу, почива и у томе да је његово стваралаштво надрасло смрт, нестајање и пролазност, тако што је ту данас међу нама и незаустављиво расте пуно „бранковских“ сунаца и вечите ватре.
Библиотекар: Драгана Исаиловић