Дејан сања и Јозефове макете, и Павелове визије, и Владимирове приче, и Муратове филмове, и поново шета обалама Дунава, поново шлеповима плови рекама и каналима, и поново види ону зграду из најдубље прошлости, или далеке будућности. Поново улази у атријуме римског града у Топчидеру, или подно Калемегдана. Поново налази излаз у невидљиви стокхолмски метро. Сања и чвориште у Новом Сарају.
Владан Матић повезује романе који су раније настали „Склпање пејзажа“, Метак од леда“ и „Записи из Новог Сараја“и њихову причу уграђује у прозно остварење „Зграда на крају града“, као и своја виђења Средње Азије, Сибира и Севера уопште. Аутор кроз сопствену фантастичну авантуру стварања и лутања путује лавиринтом без излаза, и разговара и са читаоцима и са самим собом. У току његовог пута неизоставна је спона између древног и митског са изазовима савремене цивилизације, лавинама и тајфунима који у данашње време незаустављиво налећу на све нас.
Библиотекар: Драгана Исаиловић
