Тад она на трен подиже руку, протрља очи, покушавајући да укроти поглед и да га врати у своју свеску. Али, не само да јој то није успело, веће се и сама нађе тамо, усред јесени, не знајући како је уопште стигла и шта се то заправо са њом догађа. Ливада је узе за руку и помилова својим мирисима. Раштркано јесење цвеће потрча ка њој. И поток, сјајан и пенушав, заклокота још јаче низ стрмину, радостан…
Као златни ћуп препун снова, бајки, догодовштина, другарства и авантура, детињство остаје највећа драгоценост у сећању сваког човека. Писац за децу, Драгомир Ћулафић, у свом делу “Како се смеју девојчице“ прича о томе да се девојчице смеју коњским репићем, шта ради сунце у реци, зашто је прича плачљива, зашто су машнице заљубљене, како куца срце, где станује душа, шта ради у школи одељенско маче.
Сваки мали читалац ће пронаћи себе у некој од прича, и сигурно бити подстакнут да и он опише неку своју незаборавну догодовштину -макар за домаћи рад из матерњег језика.
Библиотекар: Драгана Исаиловић
