Ко је био Јован Скерлић? Није лако одговорити. Толико труда, рада, стваралаштва, научних, књижевних, доприноса српској култури, стекло се у непуне четири деценије ствараочевог живота.Уз невиђено убрзан темпо рада, било научног, било политичког, постоје претпоставке да ја Скерлић од тога и сагорео и изненада умро. Појавио се у време када у Србији није било развијене књижевне критике, тако да је изазвао прави ураган у српској литератури и књижевној критици у другој половини XIX века.Поред прозе и поезије коју је писао у младим годинама, највећи допринос је дао у књижевној критици и књижевној историји. Пратећи помно развој предратне књижевности написао је грандиозно дело – Историју нове српске књижевности од почетка XVIII века до Првог светског рата. Поред тога са грозничавом упорношћу и невероватном енергијом објављује неколико монографија и стотине критичких чланака дајући велики допринос књижевној критици и не штедећи ни водећа, позната имена тадашње књижевне јавности. Момчило Ђорговић се у својој књизи „Ко је убио Јована Скерлића“ бави Скерлићевим целокупним стваралаштвом преко анализе његовог политичког ангажмана. Сагледавајући политичку, културну и привредну ситуацију у Србији уочи Првог светског рата, Ђорговић представља фигуру изузетног политичара и професора универзитета, који се супроставља вођи српских радикала Николи Пашићу сматрајући његову политику погубном по Србију. Остали су запамћени његови говори у Народној скупштини у којима је критиковао банкократију и корупционализам, уједно остајући најистакнутији проповедник југословенског народног и државног јединства. Аутор је својим свеобухватним и комплексним приступом приказује импозантну фигуру Јована Скерлића како у политичком деловању , тако и у књижевно-критичком стваралаштву усаглашену са националним културним духом тога времена. Скерлићево име је трајно уграђено у темеље културе српског народа обухватајући његове напредне и родољубиве тежње и несаломиви стваралачки дух.
Библиотекар: Драгана Исаиловић
