Колико пута смо чули да се неко понаша тако зато што има такве (лоше) гене? Или пак, изреку – „гени су чудо“. Да ли је тако, или можда можемо уз помоћ науке – историје, генетике, људске еволуције, открити да ли одређени гени узрокују одређену особину, или чак неку болест. Чувена скраћеница ДНК, ушла је у наш свакодневни речник, и постала појам за високу тачност када се утврђује наследна повезаност, али и енигма која крије у себи још много неоткривених истина. У свом делу „Кратка повест сваког ко је икад живео“ Адам Радерфорд покушава да открије шта од историје можемо сазнати о генима, да ли нам савремена генетика указује на неке заблуде, да ли људска еволуција постаје заправо револуција. У оваквим истраживањима долазило се до резултата на основу дисциплина које су постојале раније: археологија, историја, медицина, палеоантропологија, психологија. Радерфорд у својој књизи указује на неопходност увођења геномике, дисциплине која спада у област молекуларне биологије, и бави се проучавањем структуре, организације и мапирања, као и функцијом генома, који представља комплетну структуру наследне информације неког организма. Уз помоћ геномике Адам Радерфорд бави се историјом наше врсте – рођењем, смрти, болестима, ратом, глади, миграцијама, сексуалним односима. Аутор ове књиге храбро путује кроз време 100 хиљада година у прошлост, не би ли открио одакле су дошли наши преци, и не би ли утврдио ко смо ми заправо?
Библиотекар: Драгана Исаиловић
