А много је људи с границе јер је људска заједница прекривена мрежом граница као човјек мрежом крвних жила. С границе су људи рођени између два језика или двије вјере, али и они који су изгубили вјеру у драгога Бога а рођени су у њој, па они који су се нагло издигли из сиротиње… Дувно је, напримјер, граница једино по томе што га нико неће и што се у њему не може живјети, али то да они у њега немају приступа. Дувњаку је стварност увијек тамо неће видјети док не ишчезне одавде, гдје је могућ. Њему је, значи, судбина да буде или стваран а немогућ или могућ а нестваран, па нека он изабере. У средишту у којем се уређује стварни свијет сигурно неће за њега изабрати ни кад би хтјели јер напросто никад неће доћи на ред.