Пред нама је дело адвоката Драгољуба Лунета Симоновића, који се одважио да пише о правницима који су се бавили књижевношћу, писали и настојали да се изразе кроз писане редове и стихове, и да лепом речју оплемене и људе и стварност која их окружује. Драгољуб Симоновић као и многобројни аутори у овом зборнику доказују да је право заправо поезија, уколико се не схвати догматски, не занемари правда и уколико се праву приступи креативно и надахнуто. Аутор је годинама трагао за правницима – књижевницима и њиховим делима, тако да је његов посао био сакупљачки и приређивачки. Дуготрајан и детаљан рад уродио је плодом, тако да су и сакупљена дела показала да је ова књига у ствари „симбиоза“ која показује спој правничке струке и књижевног израза. Аутор је желео да помене све списатеље па и оне скрајнуте и заборављене, поред оних чувених стваралаца на нашем књижевном небу, а који субили правници по професији. Циљ објављивања ове књиге је у потпуности испуњен, аутор је желео да покаже како правници приповедају, певају, просвећују. Узевши за пример велики број стваралаца показао је величину и узвишеност споја права и књижевности.
Библиотекар: Драгана Исаиловић
