Била свадба у шуми, и позвали све животиње у сватове. Код куће остану само магарац и корњача. Она зато што није могла да прати сватове, а магарац није ни питао за разлог. Но, негдје око подне таман кад се магарац спремао да одмори послије обилног оброка од зелене траве ето ти к њему лисице и зеца. Говоре магарцу: – Ајде пожури! Звали су те на свадбу!
А ко магарац, почне да се лагано и невољно устаје. Лисица не издржа већ га упита: – зашто плачеш? Зар се не радујеш што си позван?
Магарац одговори: – Е лијо, лијо, лако је теби. Ти на свадби играш и пјеваш, а мене су позвали зато што им је прифалило дрва и воде, а нема ко да донесе…
НАРАВОУЧЕНИЈЕ: Искуство и магарца чини филозофом!