Познато је да су басне кратке приче у којима су главни актери животиње које носе људске особине, особине карактера, разне склоности, начин говора, а људске слабости и мане се излажу порузи, уједно саветујући читаоце басни како да се понашају морално и исправно. У својој збирци басни „Магареће басне за 21. вијек“ Михаило Зечевић духовито и језгровито слика „басновити свет“ премештен у данашње време, где је човек човеку плен и средство манипулације. Манипулација је присутна свуда у животу, у медијима, друштвеним мрежама, науци, психологији, социологији, уметности, религији. Ово што се дешава данас савременом човеку, хиљаду је пута се брже одвија него његовим прецима у прошлим временима. Лично искуство савремног човека је такво да је он много брже и лукавије изманипулисан за врло кратко време. Баснописци ранијих епоха су стварали басне да би разобличавали личне и друштвене мане, и побеђивали неправду истином испред целе заједнице. Данашње басне, за разлику од некадашњих, заснивају се на личном искуству појединца. Савремена басна је позив на акцију и настојање да појединац филозофски сагледа свој живот и друштво у коме живи.
Библиотекар: Драгана Исаиловић
