Књига др Ан-Лиз Диканде „ Малишани пред екранима“ настала је из потребе једног дечјег лекара да што успешније помогне малишанима који имају сметње у развоју, и то по њеној евиденцији, највећи је број оних који су стално изложени екранима. Др Диканда тврди да се из године у годину све више деце јавља са сметњама у развоју, док се сметње све више погоршавају. Због те појаве докторка је решила да оснује „Удружење за прекомерну изложеност екранима“. Свуда у свету је присутна криза образовања, а радити са децом у предшколском и школском узрасту потпуно је другачије него пре петнаест година. Ауторка истиче како претерана изложеност екранима смањује способност чулног учења, као и упражњавање критичних људских интеракција. Др Диканда својом књигом указује на опасност екрана која утиче на људе различите животне доби, а посебно на најмлађе. Она препоручује да екрани не стоје у дечјој соби, да се не користе ујутру, нити за време оброка, нити пред спавање, пошто и при кратком временском коришћењу слабе пажњу и ремете концентрацију. Ова књига помаже да се увиди значај терапије која се предузима на време, и зауставља сметње настале услед прекомерне изложености екранима.
Библиотекар: Драгана Исаиловић
