Подухват да се опише и представи комплексна личност као што је Јован Скерлић, није ни мало једноставан. То доказују и дела која су већ настала и која се баве „феноменом“ Скерлић, где осликавају сложени портрет овог српског историчара књижевности, доктора наука, књижевног критичара и професора Велике школе. Скерлић је био стваралац који се одликовао високом објективношћу и прецизношћу при анализи и оцени књижевних дела. Као особа био је човек велике енергије, неуморни прегалац коме нису била довољна 24 сата за све што је замислио да уради.Тврдо убеђен у исправност својих ставова био је неустрашив противник у научним полемикама и расправама.
Клара Скерлић књигу “Мој живот са Јованом Скерлићем“ писала је, како сама каже за одабрану читалачку публику – за елиту интелектуалаца. Није желела да широка публика од Скерлића створи идола, нити да га идеализује, већ је желела да свог мужа прикаже као човека „од крви и меса“ , човека са врлинама, али и манама. Не ретко, она говори о тежини жртве и одрицања које је морала да поднесе у браку са човеком које био грандиозна фигура у српској књижевности и култури. Сама Клара Скерлић је била високо образована жена, и велика је штета што није писала и објавила више књижевних дела. Њена интелектуалност и умешност у писању оставиле су нам дело које не само да је вредно на историографском и књижевном плану, него је и представило дух епохе о којој говори, као и упечатљиве слике старог Београда. Особа која је на скали блискости Јовану Скерлићу била најближа, писала је своје мемоаре реално и истинољубиво, како сама за себе каже као „непристрастан сликар“.
Библиотекар: Драгана Исаиловић
