Оног дана када је проходала, чега се не сјећа, јер дјеца се никад не сјећају свог првог корака, стрмоглавила се низ стрмину, сломила кичму и од тада је непокретна. Њени вршњаци научили су да ходају, послије су трчкарали сеоским путељцима, мало касније ишли за овцама на ливаде и играли се по цијели дан, а она је била и остала прикована за столицу коју јој је дјед направио и на којој су је преносили с једног на друго мјесто.Столица је била удобна, обложена вуном ушивеном у меко платно, имала је наслоне за руке, али би дјевојчици било драже да је могла да хода и трчи, па макар сједела на дрвету или камену.
МОЋ ДИВЉЕ ОСКОРУШЕ
Прелепе бајке су пред нама које као да их писао Андерсен , а можда и бака испредала унуцима у дуге зимске вечери.Књига Ранка Павловића „Моћ дивље оскоруше“ састављена је од 14 прича заснованих на народним предањима старих Словена као митовима и фолклору на тлу Балкана. Читаоци у чаробној шуми речи и слика могу да сазнају како лечи чудотворна трава, шта ће бити са принцезом претвореном у облутак, и каква је моћ дивље оскоруше. На облаку…