Вавилон, симбол старог света данас, центар модерног света у древна времена, простирао се на тлу Месопотамије између 18. и 6. века пре нове ере. Град је био организован као модеран град, кога су окруживале високе зидине. Био је издељен улицама и трговима, на којима су торбари нудили своју робу. У највећем граду на свету око 1770. године пре нове ере, живело је преко 200 000 људи. Вавилоњани су били фантастични уметници, сликари, вајари, ткалци, златари, производили су метално оружје. Накит из тих крајева је био најлепши. Још у то време користили су секире, лукове и стреле са металним луком. Вавилоњани су били изванредни трговци. Сматра се да су први почели да користе новац за плаћање, први почели да склапају уговоре и праве писане доказе о власништву имовине. Дуго времена зидине Вавилона су биле недоступне за непријатеље. Иако је савладан и буквално нестао у пустињи из које је потекао, Вавилон је остао симбол успона цивилизације која и дан данас чува његову мудрост и достигнућа.
У књизи „Најбогатији човек Вавилона“ Џорџ С. Клејсон саветује нас користећи чувене „вавилонске параболе“ како планирати своје финансије, како штедети и успети да се обогатимо. Аутор нам показује како је изгледао архаичан начин управљања својим финансијама, и истиче значај штедње и не – расипања својих прихода. Клејсон препоручује да се увек остави са стране 10% од своје зараде, пошто се плате рачуни и остали трошкови. Трошење новца за забаву и нпр. одећу треба свести на минимум, и ако се зарада увећава, увећава се и уштеђевина. Са порастом стандарда људи увећавају своје прохтеве, и тако више троше него што зарађују и на крају банкротирају. Штедња није довољна, тако да човек треба да паметно инвестира, а зато му требају добре информације. Ова књига је намењена почетницима у планирању својих финансија, и представља ванвременски модел функционисања пословног света који нам показује, не како да ми радимо за новац, већ како да новац ради за нас.
Библиотекар: Драгана Исаиловић
