Први роман Стефана Јањића „Ништа се није десило“ заокупља нас необичном причом и радњом која се стално враћа уназад испредајући причу о животу главног јунака Видака. Млади студент се усељава у нови стан где су остале све личне ствари претходног станара, старог новинара Николе Ненадовића. Истражујући стан од фиока до великих комада намештаја, Видак открива новинарове белешке и записе, запрепашћено схватајући да је он фалсификаовао текстове које је писао о рату 90-тих на територији бивших југословенских република. Кренувши у истраживање разлога зашто је то новинар чинио,Видак уједно прича о свом животу, одрастању уз јединствен опис лика своје баке који апсолутно доминира породичним слојем романа. Јањић у свом делу поставља више значајних питања о томе како се рангирају злочини у рату, колико су документи веродостојни у доказивању шта се заиста збивало, како су се ратна збивања одражавала на опстанак породице, како се одвијао живот деведесетих година. Иако некад није лако читати овај роман, он нас чини будним, не само за наставак читања, већ и за промишљање о томе шта човек у стању да уради, издржи, преживи и запамти.
Библиотекар: Драгана Исаиловић
