Па смо се после студија оженили, прво Никола, онда и ја. Мојца, генералска кћи, отишла је на почетку рата, после петнаест година нашег брака, код родбине у Словенију, „док се све ово мало не смири“, и више се није јављала. Развели смо се много касније, споразумно, преко адвоката и без иједне ружне речи. Нашем сину Мирославу, кога је унука пастора из Жужемберка звала само Примож, повремено би понешто и послала, а после ни толико. Нестала…
Збирка прича „Ниједна од седам“ Михајла Пантића говори о свакодневном „новобеоградском животу“ и безизлазности коју осећају јунаци ових прича суочени са отуђеношћу, дехуманизацијом, усамљеношћу и суровошћу савременог света. Пантићеви ликови незадовољни су собом и спољним светом, маргинализовнани и одбачени, а после покушаја да то промене ситуација остаје иста. Ово су у исто време и приче о љубави, неоствареној, немогућој или одложеној усред вихора и олуја савременог света.И поред изгубљених нада и промашених живота, књигом провејава Пантићев хумор који попут развигора доноси радост и утеху.
Библиотекар: Драгана Исаиловић
