Острво се повећава – објасни му Лазаро – сваке године помало порасте како би могло да прими новопридошле. Једног дана ће можда постати толико елико да ће спојити Африку са Европом, као мост, па ће моћи да се хода преко плавог мора. Биће то благословен дан. Сви ћемо доћи. Неће бити љутње ни пизме, јер смо та осећања спрали као со са коже.
Да ли је некада потребно урадити наизглед нешто непотребно, ако знамо да ће то донети добро и утеху некоме? Роман италијанског писца Франческо Д` Адама „Пловидба“ говори управо говори о томе. Након што се група бродоломника искрцала на обали једног италијанског села, на обали остаје само ранац неког детета. Стари мештанин Езејкел, узима ранац и креће са својим унуком Тонином на пут преко мора, не би ли пронашао родитеље дечака који је изгубио ранац. Његово путовање само показује колико је важно обрадовати неког, донети му радост и утеху следећи пут звезде која обасјава рањена људска срца.
Библиотекар: Драгана Исаиловић
