Савремени човек је потпуно свестан духовних вредности Запада као и водећег положаја хришћанске Европе, као и места Шекспира, Моцарта, Хегела, Леонарда, Канта на небу светске науке и уметности, али и промена које је донело ново време и очигледног европског пада. Франк Лисон у свом делу „Презирање сопственог. О култоролошкој самомржњи у Европи“, покушава да одговори на питање зашто и како су се „заљуљали“ темељи европске цивилизације. Један од одговора је у самоуништењу Европе који је трајао од 1914. до 1945. године, током два светска рата када је уништено толико културних добара, а негде и читави градови. Такво урушавање и матерјалних и духовних вредности које су водиле до пада Запада, неминовно воде до стварања Глобалне цивилизације. Лисон се бави и феноменом медија напомињући да су они преузели улогу самог бога који посредује између масе и сила моћи. Медији су остварили јак уплив у живот појединца, да једноставно интелектуални приступ проблему више није потребан, тако да се улога интелектуалца у савременом свету губи. Франк Лисон истиче да су сада на тлу Европе настале поделе не као раније на основу религије, расе и нације, већ у смислу тежњи ка стварању једног центра, једне идеологије и оних који се са тим не слажу, већ желе да сачувају своју традицију, културу и самосталност.
Библиотекар: Драгана Исаиловић
