А! – схватио је Анастас и брзо почео да прави разнобојне флеке по коњу. – `Ајмо да направимо Турке – и чича Глише су почеле да се умножавају. Кад их је било пет – шест, Спасенија је утврдила да је доста да их буде троје. Тад јој је први пут у животу пало на памет нешто у вези са људима и бројевима – један је мало, двоје је таман, а троје је много. Значи троје…
У књизи Владиславе Војновић „Приче из главе“ девојчици Милици мајка приповеда приче док чекају код лекара, док се враћају кући, на плажи или пре спавања. Милица се уживљава у разне догодовштине и сама учествујући у стварању прича. Док читалац ужива у несвакидашњим згодама и необичним бајкама, сазнаје пуно о другарству, љубави, вршњачком насиљу, племенитости.
Библиотекар: Драгана Исаиловић
