Махатма Ганди (1869-1948)представља синоним за ненасиље, љубав, пријатељство према свим људима света. Оснивач модерне Индијске државе, заговорник „ахимсе“ – пута ненасиља и „сатјаграхе“ – исказивања моћи истине само мирним путем, својим политичким, друштвеним и духовним деловањем довео је своју земљу до ослобађања од британске власти 1947. године. Његови ненасилни принципи борбе инспирисали су многе демократске активисте, попут Мартина Лутера Кинга и Нелсона Менделе, да наставе тим путем борбе у постизању слободе и независности. Заснивајући своју филозофију на хиндуистичкој религији и учењу Хенрија Дејвида Тороа о грађанској непослушности и слободарским принципима Лава Толстоја, Ганди формира Индијски покрет за независност и креће у ненасилну, али незаустављиву борбу против колонијалних освајача који су били приморани да чине озбиљне уступке угороженима. Каста „недодирљивих“ која је до тада била на најнижој позицији у друштву, у Гандију добија свог спасиоца, а цела Индија највећег „учитеља“ који им је својим примером указивао како да живе.
Заговарајући скромност и умереност, Ганди се трудио да дела само позитивно, без икакве зле намере према другима, угледајући се на Исуса Христа који је позивао да волимо и своје непријатеље. Са циљем да ослободи своју земљу користио је различите облике грађанске непослушности као што су бојкотовање куповине британских производа, похађања британских школа, неплаћање пореза. Више пута је био затваран, а његови сународници, хапшени, мучени и убијани. У својој књизи „Пут ненасиља“ Ганди излаже основне постулате своје борбе, главне смернице свог живота и пута у налажењу истине. Дух ненасиља је био његово лично опредељење, без обзира на исход опште борбе. „Aхимса“ је победила, а Махатма (Велика душа) и у овом времену нас надахњује да верујемо у истинитост ненасиља као вечитог закона.
Библиотекар: Драгана Исаиловић
