Џаред Дајмонд биолог и физиолог, добитник Пулицерове награде, светски признати научник своје дело „Пушке, микроби и челик“ (1997) почиње реченицом да његова „књига покушава да изложи кратку историју свих нас у последњих 13000 година. Мотивише је следеће питање: зашто се историја на разним континентима одвијала на различите начине?“ (Џ.Дајмонд, 2022, 11.стр) Дајмонд истражује низ историјских узрока не би ли стигао до коначних објашњења пренебегавајући расне разлике међу људима. Он истиче да су у досадашњим истраживањима обрађиване историје писмених евроазијских или северноафричких друштава, док су врло мало обрађивана староседелачка друштва у Африци, Америци, југоисточној Азији, Аустралији, Новој Гвинеји, острвима Тихог океана. Муњевитом брзином, Дајмонд нас води кроз историју 13000 година уназад – када су на планети обитавали ловци – трагачи. Временом издвојило се становништво које се бавило сточарством и пољопривредом, али нека друштва превазилазе ту фазу и развијају своје писмо, владавину, религију, технологију, отпорност на вирусе. У вишем степену развоја и снаге та друштва нападају она мање развијена, и освајају их наметнувши своју доминацију. Према Џереду Дајмонду неколико фактора је утицало на различити развој популација у временском раздобљу којим се бавио. На првом месту су производња хране, бројна популација која омогућава и бројнију војску, различита насељеност и неуједначане миграције на одређеним континентима, различити степен продаје животињских и биљних производа у одређеним областима, неуједначен степен насељености континената као и њихова укупна површина. Дајмонд закључује да историја једног народа зависи од повољног окружења, а један његов рецезент је изјавио да Џеред Дајмонд светску историју види као главицу црног лука, којој је савремени свет спољна љуска коју треба скинути, као и остале слојеве једне за другим, да би се кроз узбудљиво истраживање стигло до научне истине која ће нам помоћи да разумемо нашу далеку прошлост.
Библиотекар: Драгана Исаиловић
