Изборник Затворити

САН ЗВАНИ ЈУГОСЛАВИЈА – Copy

no title has been provided for this book
У образложењу Нобеловог комитета каже се да је Андрић добио награду за „епску снагу којом обликује судбине из историје његове земље“. Да ли је то увек, како год се звала, била његова земља? Андрић је био Југословен одмалена, да ли је икада доводио у питање то своје југословенство? Андрић је приватно критиковао поједине аспекте Југославије, како прве тако и друге. Видећете трагове тога у „Знаковима поред пута.“Али он никада није довео заједничку државу у питање.…

Ко се данас сећа Југославије  носи у себи носталгију, помешана осећања, прегршт лепих тренутака, али и свест о  доласку неминовног распада и оног што следи за њим. Мајкл Мартенс, немачки новинар и писац дао је потпуно одговарајући наслов својој књизи „Сан звани Југославија“. Наслов који одлично описује утопију какву је представљала Југославија. После њеног распада и југословенска књижевност  је престала да постоји, а писци су се поделили на  поднебља  са којих потичу. Иво Андрић је припадао Југославији, и отуда његова  потоња нерасподељеност о којој су сви редом расправљали. Преживевши два светска рата, припадник генерације „Младе Босне“, амбасадор Југославије у Берлину у доба Хитлерове власти, Андрић је креирао свој идентитет на различитим просторима, сарађујући са бројним нацијама и културама. У својој књизи Мајкл  Мартенс путем интервјуа прича своју причу о Иви Андрићу, али и о 20. веку у Европи и турбулентним догађајима који су је потресали. На тај начин је читаоцу приближен читав културолошки контекст коме је  Андрић припадао. Услед свог искуства као и искуства Иве Андрића у поимању историје, Балкана, империјалистичког наслеђа, националног идентитета , Мартенс даје Андрићев комплексан портрет аутентичан, пребогат – попут његовог књижевног дела.

Библиотекар: Драгана Исаиловић