Десимир Благојевић (1905-1983), био је југословенски песник и новинар рођен у Тополи. Његов жиотни пут је обележило је новинарство којим је наставио да се бави и после Другог светског рата. Благојевићево поетско стваралаштво смештено је у седам збирки песама које су преведене на више језика и које су запажене и награђиване неколико пута. Иако је припадао неоромантичарима , временом се тај покрет стваралаца приближио социјалној литератури.
Након песникове смрти рођаци су уступили Народној библиотеци „Вук Караџић“ у Крагујевцу његове књиге, породичне фотографије, лична документа, рукописе и дневничке записе. Библиотека је место које најбоље чува сећање на ствараоце који су обележили своју епоху, а личне ствари, записи и белешке похрањене у библиотеци пружају бољи увид у живот и прилике у којима су уметници обитавали и стварали.
Ова књига представља делове сачуваног дневника под насловом „Сни и дни“ у коме Благојевић изражава своје ставове о свету, љубави, смрти,људима, описујући многобројне животне прилике и асоцијације на њих. У делу су заступљени и књижевни осврти на опусе наших познатих књижевника и њихове поетике Александра Вуча, Милоша Црњанског, Милана Кашанина, Растка Петровића, Светислава Стефановића и др, као и ликовне критике сликара Петра Лубарде, Антона Хутера, вајара Росандића, Долинара, Стијовића и др. „Сни и дни“ чувају у себи и снове и дане Десимира Благојевића, који читаоцу представљају драгоцено сведочанство о једном времену и стварању.
Библиотекар: Драгана Исаиловић
