Госпођа Парнос била је Шпанкиња. „Ја сам Шпанкиња“, причала је својој гошћи, „али срцем жудим за Паризом, заправо, јер сам тамо проживела најсрећније године свог живота. У младости сам много путовала. Живела сам по целом свету и обожавала сам промену, путовања. Мој покојни муж, Сашин отац, био је такође такав путник. Био је то богат и славан човек, Грк. Имали смо огромно богатство, нажалост, мој драги муж, непрактичан идеалиста, потрошио је цео мој део…
Време балканских ратова и судбина две младе жене које су стицајем таквих околности дошле у Србију – тема су романа чешке књижевнице Хелене Малржове „ Срце нема мира ни победа“, која је сама била добровољна болничарка у српско-турском рату, и велики борац за женска права и самоостваривање жена. Францускиња и Чехиња, болничарке у српској болници заједнички се боре за своју самосталност и превазилазе ограничења средине пуне предрасуда према женама. Ауторка искрено, уживљено са саосећањем, описује земљу након завршетка рата, беду, пустош и жал мајки, сестри и супруга за својим најмилијима. Ипак, нада последња умире и животни циклус се наставља – упркос смрти и нестајању – рађају се нове љубави и нови путеви.
Библиотекар: Драгана Исаиловић
