Василиј Белов (1932), руски писац који је радио као столар, поникавши у руском селу , стварао је приче пуне љубави према свом родном крају, сеоском животу, обитавању у природи. Збирка прича „Стари и мали“ (1989) одише повезаношћу са својим селом , људима , са мештанима који поштују народне обичаје, чувају домаће животиње, обрађују њиве. Лаганим приповедањем Белов указује колико су животиње битне у свакодневици тамошњих сељака – колико значи пас мачка, овце, краве, пчеле, и како деца која се брину о њима , стичу искуство и спремност за живот. И они који читају о њима такође уче, не само о пословима на селу, већ и о племенитости, пожртвованости и доброти. Белов приповеда и о томе да се времена неумитно мењају, и да се губе стари традиционални послови. Други део књиге посвећен је деци, њиховим догодовштинама током распуста на селу, где се аутор показује као одличан познавалац дечје психологије. Боравак на селу, дружење са бакама, декама и неговање животиња интезивно утиче на развој детета, и како је Василиј Белов показао у овој књизи на једниствен начин оплемењује дечју душу.
Библиотекар: Драгана Исаиловић
