1934
Увек је говорила да се јасно сећа дана кад је доспела у улицу Каталин, што није било сасвим тачно, јер могла се сећати, кад су њене властите успомене у питању, заправо само моста, клопарања, извесне узбурканости душе, лица неких људи који ће касније одиграти тако важну улогу у њеном животу, неких минијатурних слика. све остало чула је од других, од Хелдових , Елекшових или од Балинта, који је међу њима, децом, био најстарији, и који је најбоље сачувао успомене на оно што се догодило. Од веродостојних реченица изговорених на дан тог доласка остала јој је у сећању само једна, јер Хенријета је имала свега шест година кад су се доселили из Провинције у Пешту, све остале тада изговорене речи и сви детаљи сачували су се у сећању одраслих и остале деце.
