Фигуре се размештају супротно од уобичајеног реда. Сазнајем да имам сина. Истовремено сазнајем да њега више нема. И на тај начин, иако више није исто, све се враћа у претходно познати и свакодневни положај. Свима осталим у мом животу све делује исто, обична партија шаха, али за мене је то тачно то – изобличен облик конфигурације коју сам одувек познавао.
У роману македонског аутора Давора Стојановског „Утеха за голе“ наратор који испреда причу и сагледава живот са разних страна, је велемајстор у шаху пореклом из Источне Немачке. Рајнер Кестингс сазнаје да је имао сина у Скопљу када је тамо кратко боравио поводом Шаховске олимпијаде 1972. године. Кестингс се током боравка у кући у природи присећа прошлости, и врши рекапитулацију ранијих догађаја, мирећи се са неминовношћу оног што живот доноси. Овај роман заправо поставља етичка питања, могућност проналажења путева до среће и изласка из мрачних тунела на које сви наилазимо у својим животима.
Библиотекар: Драгана Исаиловић
