Тек када сагледамо живот из другог угла и перспективе на коју нисмо навикли, постајемо свесни како живе људи који су ускраћени за способности које човек поседује. Девојчица Ања не чује и не може да говори. Пуна радости и оптимизма, љубави она успева да се суочи са предрасудама око ње и наставља да живи испуњено и задовољно. Ауторка поручује да ми који се сусрећемо са таквим особама треба да им се прилагодимо, да им олакшамо…
Па стварно, могла би мало да ћутиш, као ја – рекох баби али ме она важно погледа и још важније рече: – Видиш, Ања моја НЕКАДА СЕ ЋУТАЊЕМ КАЖЕ МНОГО ВИШЕ НЕГО РЕЧИМА КОЈЕ ИЗГОВОРИМО .
Мама на то само потврдно климну главом и рече да ја често ћутањем кажем тако много , посебно када сам љута – тад очима бљујем ватру – или када сам весела и сијам као сунце.
