Нема човека који се није током свог бивствовања запитао који је смисао његовог живота. У књизи чувеног психијатра Виктора Франкла, који је преживео четири нацистичка логора, међу којима и Аушвиц, мање сазнајемо о мукама у логору, више о његовој снази и вољи да преживи. Франкл у свом делу из 1945. „Човекова потрага за смислом“ сведочи о томе да живот има смисао у било којим условима и околностима. Мала по обиму, ово је књига од велике вредности која је актуелна и дан данас. У првом делу аутор анализира свој боравак у логору, док се у другом делу бави идејом смисла и објашњењем теорије своје психотерапије – тзв. „логотерапије“. Из свог личног искуства у логору Франкл је дошао до закључка да су шансу да преживе имали они који су веровали у будућност, који су мислили на неки задатак који су хтели да испуне, или су веровали у очекивани сусрет са вољеном особом. У другом делу књиге говорећи о „логотерапији“ тј. терапији смисла, аутор истиче да пацијент треба да буде усмерен на будућност и задатке и смисао које треба у њој да реализује. Смисао живота постоји код сваког човека, води га напред,стално се мења и не престаје да постоји. Човек сам доноси одлуку да настави даље, да његова патња није узалудна, и ту се исказује његова способност одлучивања као слободног бића. У данашње време услед опште дехуманизације људи врло често губе смисао живљења и почињу да живе „као други“ или да раде шта „други раде“. Франкл констатује да су људи у логору проналазили смисао живљења што их спасило да преживе, тако да је то и данас у нашим условима сасвим могуће. Најважније је пронаћи равнотежу и духовни мир и тако корачати даље ка „самопремашивању.“ „Логотерапија“ је заправо активистички систем у коме се човек непрекидно изграђује користећи шансе које му живот нуди. Ово дело Виктора Франкла и његов самопрегорни рад на помагању људима доказује да је то оствариво и у немогућим условима и да нашим упорним трудом постижемо да нас светлост смисла живота засигурно обасја.
Библиотекар: Драгана Исаиловић
