Од свих које сам видео у Метрополитену, можда би ипак, дошао на прво место Ел Греко. Он ми је најближи по осећању, по колориту, по изразу. Али су то и његова ремек – дела: Визија Св. Јована Богослова, портрет Кардинала дон Фернанада Ниња де Гуевара, Поглед на Толедо. Није само визија Св. Јована Богослова, него је и Толедо гледан у неки апокалиптички дан: црни облаци његови, тамно зелена земља, сабласне мрке грађевине, црна речица. Портрет Гуеварин је сав у тамно љубичастом, сем сиво белог стихира. Чудно светли и прозрачни, меки, топли актови у Визији, сабласна фигура у плавом са подигнутим рукама. Мање, али не много мање леп Ел Греков поклон пастира (Рождество Христово).