Једна од највећих и најтрагичнијих љубави описаних у нашој књижевности свакaко је неиспуњена љубав између чувеног песника Лазе Костића и ћерке знамените породице у Аустроугарској – Ленке Дунђерски. Сусрет двоје изузетних људи није прошао незапажено, тако да је ту сигурно било различитих утицаја и притисака како се ова веза не би реализовала. Лаза је имао 50 година а Ленка 21, била је прелепа, образована и самостална девојка за своје време. Вероватно је Лаза Костић из тих разлога решио да се повуче у манастир Крушедол и тамо пише једно време , а потом да се ожени својом дудгогодишњом вереницом Јулијаном Паланачки . По неким причама Ленка је у њихову љубав веровала и после његове женидбе.
Многобројни трагаоци и сакупљачи приповедања о великом песнику и његовој музи, сигурно су дошли на помисао да Ленкин дневник постоји, а исто тако и Лазин о овим догађањима. У белешци др Радивоја Симоновића он наводи да је од сестара Дунђерских добио Ленкин дневник који је већ био оштећен, а потом га је доктор сам уништио да не би служио за компромитовање песника, његовог доброг пријатеља, као и Ленкине породице. Ту је и претпоставка да је постојао и Лазин дневник, али на француском језику. Књига Славице Гароње „ Из сна у сан : Дневник Ленке Дунђерски“, уметничко је дело списатељице, саткано од имагинације и трептаја танане женске душе заувек опијене младалачком љубављу. Ленка Дунђерски у дневнику исказује своје мисли искрено, с патњом, жудећи и борећи се да освоји човека кога воли. Но, немилосрдни ветар судбине донео је нешто сасвим друго. Само два месеца после Лазине женидбе, Ленка умире у својој 26. години. Лаза Костић је тај терет носио све преостале године до своје смрти. Сав бол и узвишену љубав према драгој Ленки исказао у једној од назначајних песама у српској књижевности „Santa Maria della Salute”.
