Књига есеја „Духови Балкана“ Драгана Јовановића Данилова говори о различитим темама, а како каже аутор написана је у форми есеја која је најтежа за изражавање јер у себи садржи посматрање, описивање, разоткривање. Данилов пише о „индустрији књиге“, малим градовима, Београду, Медитерану, Дубровнику. Истиче да је роман у свом фељтонистичком раздобље када се фабрикују популарне приче са великим тиражима. Убедљиво пресликавање живота замењено је неким техничким приступом , вештим баратањем речи без креативности и дубине промишљања…
Београд је гигантска библиотека кроз коју протичу Сава и Дунав, његова увек будна огледала у којима се пројектују дубински слојеви овог града. Овај град има своје фантоме прошлости, своја медијавална сновиђења. Београдска тврђава на вратима Балкана носи у себи келтске, римске, византијске, српске, турске и аустријске слојеве.
