Још једно дело тајанствене списатељице која је светску славу стекла објављивањем четворотомног дела „Напуљски романи“. „Франтумаља“, је роман који је добио назив по називу за немир,за свест подељену на парчиће, за осећаје које човека одвлачи на разне стране Кроз писма, есеје и интервјуе у времену између 1991- 2016. читалац сазнаје толико тога о ауторки, њеном стварању и огромној жељи за писањем. Поред приче о проживљавању самог процеса писања, Феранте говори о путовањима, феминизму, мајчинству,…
Шапел: Девојчице одрастају читајући књиге које су написали мушкарци. По мом мишљењу, из тог разлога смо на мушки глас у нашим главама и није нам тешко да замислимо живот каубоја, капетана и пирата из мушке књижевности, док мушкарци одбијају да уђу у ум једне жене, нарочито ако је реч о једној гневној жени. Слажете ли се с тим?
Феранте: Да, али ја сматрам да је мушко запоседање наше маште – које је само по себи било кобна ствар док нисмо биле у стању да дамо облик нашим разликама – данас извор снаге.Ми одлично познајемо мушки симболички систем, они углавном не знају ништа о нашем, нарочито о томе како се мењао под ударцима света.
