
Осећао је да ту има неукротивог народа , навикнутог већ на ширину и распуштеност. Патио је више тај народ у рукама Португалаца него током векова у рукама брамана, помесних племића – који су , иако раздвојени кастама, били исто што и они. Друга ствар беше та португалска Индија, лошег изгледа, коју је почињао да презире. Ово не беху његови људи , његово краљевство – видео је само један мемљиви двор, пун аристократа другог колена, који пуца од грамзивости, више него од племенитих вредности. Беше ту толико прикривених интереса , јер сви вараху краља у писмима која су слали, у Државним извештајима – беше то једна одвојена Португалија, далеко од очију краља и правде.