Париз је у путописима Рада Драинца, које је објављивао у листу Правда, од друге половине 1933. па све до 1935. године, заузимао посебно мјесто, као што је заузимао и посебно мјесто у његовом срцу. Драинац се први пут сусрео са Паризом почетком 1919. године, када је провео у њему два-три мјесеца…
У једној од тих раних путописних репортажа, Драинац нас упознаје како је у једној влажној априлској ноћи 1933. године са друштвом одабраних пјесника, међу којима су били Мернинг, Руђеро Возари, Иван Гол, Тристан Цара, Шарл Волф и Вера Иделсон, а у пратњи чувеног париског Цицерона Бубула, обилазио „фамозне, апашке квартове Париза“.