Ознаке: Јован Скерлић, југословенско јединство, књижевна историја, књижевна критика, политика, самостална радикална странка
аутора: Момчило Ђорговић
жанр: историја
Ко је био Јован Скерлић? Није лако одговорити. Толико труда, рада, стваралаштва, научних, књижевних, доприноса српској култури, стекло се у непуне четири деценије ствараочевог живота. Уз невиђено убрзан темпо рада, било научног, било политичког, постоје претпоставке да ја Скерлић од тога и сагорео и изненада умро. Појавио се у време када у Србији није било развијене књижевне критике, тако да је изазвао прави ураган у српској литератури и књижевној критици у другој половини 19.…
Пут у Европу је био Скерлићев „пут у Дамаск“ на коме се пеобразио, од бунтовног, клаустрофобичног Шумадинца постао је Европљанин. Утицај професора Жоржа Ренара је био судбоносан, у Скерлићу је изградио нове духовне и душевне форме, оплеменио му је душу и европеизирао његова социјалистичка уверења. Када је стигао у Швајцарску, био је потпуно изгубљен у новој, непознатој околини. Оцу је писао : „… идем као луд, нигде позната лица, све туђе, постао сам чисто мутав, у парку, увече, шетам и говорим сам себи, да ме неко чује, рекао би да сам полудео. Нећу да кријем, врло ми је тешко.“ Живомир Младеновић тврди да „ ни један студент није приман тако интимно у Ренаревој кући као Скерлић… међу њима је дошло до искреног пријатељства“.
